Tigar, i podvrste

Наслов: Tigar, i podvrste Fri Jun 13, 2008 6:48 pm

Tigrovi (Panthera tigris) su sisari iz porodice mačaka (Felidae) i jedni od četiri vrste „velikih mačaka" u rodu Panthera. Oni su vrhunski predatori i najveće žive mačke na svetu. Bengalski tigar je najpoznatija podvrsta i sačinjava približno 80% ukupne populacije tigrova. Živi u Bangladešu, Butanu, Mijanmaru, Nepalu i Indiji. Kao ugrožene vrste, većina svetskih tigrova danas živi u zatočeništvu.

Fizičke osobine
Tigrovi su najteže mačke u prirodi. Iako se svaka podvrsta razlikuje, generalno, mužjaci tigrova teže između 120 i 250 kilograma, a ženke između 90 i 150 kilograma. Prosečno mužjaci su dugački između 2.4 i 3.2 metara, dok su ženke između 2.1 i 2.75 metara dugačke. Sumatranski tigrovi su najmanji od svih tigrova, dok su sibirski tigrovi najveći.

Ugroženost
Početkom 19. veka postojalo je 100.000 tigrova. Danas se taj broj značajno promenio. U svetu živi negde između 5.000 i 7.000 tigrova. Najugroženiji je južnokineski tigar. U svetu ih ima manje od 100. Preteran krivolov, uništavanje staništa itd. dovelo je tigra na granicu opstanka.

Podvrste

Postoji osam podvrsta tigra:

Bengalski tigar
Indokineski tigar
Sumatranski tigar
Sibirski tigar
Južnokineski tigar

Izumrle podvrste

Javanski tigar
Kaspijski tigar ili Persijski tigar
Balineski tigar

Наслов: Re: Tigar, i podvrste Fri Jun 13, 2008 6:53 pm

BENGALSKI TIGAR

Bengalski tigar ili kraljevski bengalski tigar (Panthera tigris tigris) je podvrsta tigra koji živi u Bangladešu i indijskoj državi Zapadni Bengal, ali se može naći i u monsunskim šumama Butana, Burme, Nepala i Kine. Njegovo krzno je narandžasto-smeđe boje sa crnim prugama.

Fizičke osobine
Mužjaci bengalskog tigra su dugi od 2,7 m do 3,1 m i teški su od 150 do 220 kg. Maksimalna dužina njihove lobanje je od 329 mm do 378 mm. Prosečni mužjak tigra je dug oko 2,9 m i težak oko 190 kg.

Ženke bengalskog tigra su duge od 2,4 m do 2,65 m i teži od 100 do 150 kg. Maksimalna dužina lobanje ženki je od 275 mm do 311 mm. Prosečna ženka bengalskog tigra je duga 2,5 m i teška je 130 kg.

Bengalski tigrovi imaju najduže očnjake od svih mačaka, otprilike 10,16 cm kod velikih primeraka.

Ishrana i lov
Teritorija na kojoj lovi jedan tigar može da bude veća od 30 km² za jednog mužjaka. Tigrovi love pre svega noću, plen napadaju sa strane ili od pozadi. Najčešće napadaju mlade i stare životinje kaje pružaju manji otpor. Manje životinje ubijaju tako što ih ujedaju za vrat, a veće tako što ih ujedaju za grlo i guše ih. Njihovi glavni plenovi su divlje svinje, goveda i više vrsta jelena. Njihovi plenovi variraju od 30 do 300 kg.

Razmnožavanje
Bengalski tigrovi se najčešće razmnožavaju u proleće. Mužjak napušta svoju teritoriju i odlazi u teritoriju susedne ženke. Tokom tog perioda ženka je plodna samo tri do sedam dana. Posle parenja mužjak se vraća na svoju teritoriju i ne učestvuje u uzgajanju mladih. Petnaest nedelja kasnije ženka donosi na svet dva do četiri mladunčeta koji su slepi tokom prvih deset dana. Majka ih doji prvih osam nedelja, a zatim im donosi manje životinje da jedu. Sa šest meseci ona ih ostavlja same po nekoliko dana dok lovi, a kada malo porasto vodi ih sa sobom. Sa jedanaest meseci mogu sami da love, a sa šesnaest meseci su dovoljno jaki da bi napadali veće životinje. Mladi tigrovi ostaju sa svojom majkom dve do tri godine, dok ona ne postane ponovo spremna da se pari.

Populacija
1904. populacija bengalskih tigrova je iznosila 40.000 do 50.000 jedinki. 1972. njihov broj je pao na 1.850. Zahvaljujući programu za zaštitu, njihov broj se popeo na 4.000 1984. 2005. njihov broj je iznosio 4.580; od toga u Indiji 3.500 do 3.700 plus 332 u zološkim vrtovima, 300 do 440 u Bangladešu, 150 do 220 u Nepalu, 50 do 140 u Butanu, i 30 do 35 u Kini.

Наслов: Re: Tigar, i podvrste Fri Jun 13, 2008 6:59 pm

SIBIRSKI TIGAR

Sibirski tigar ili mandžurski tigar (Panthera tigris altaica) je jedna od podvrsta tigra. Sibirski tigrovi su kritično ugrožena vrsta životinja i vrlo ih je malo u prirodi — oko 400 jedinki. U zatočeništvu ima oko 600 jedinki.

Opis
Sibirski tigar je dug od vrha njuške do kraja repa 3,2 m. Visina do ramena može biti do 1 metra, što ga čini najvećim i nasnažnijim među tigrovima. Može težiti od 200 do 250kg. Crne pruge na tigrovom rđavo-žutom krznu raspoređene su po celom telu, pri čemu ne postoje dve identične životinje[traži se izvor], te se pruge mogu uporediti sa otiskom prstiju kod čoveka. Osnovna boja na leđima je tamnija, sa strane malo svetlija. Sa donje strane tela i unutrašnjost nogu krzno je bele boje. Dlaka sibirskog tigra je duža i gušća od dlake ostalih tigrova.

Glava mu je okrugla, urešena manjim ušima, na kojima sa zadnje strane dolazi po jedna veća bela mrlja. Oči su mu žutosmeđe, a njuška nešto kraća od njuške lava. Brkovi dužine i do 20 cm ukras su glave, dok s bočnih strana obraza ima dužu dlaku. Jezik mu je dug i hrapav, a u čeljustima ima snažne očnjake s vrlo oštrim rubom s unutrašnje strane, poput noža, a njihova dužina seže i do 6 cm. Na dugim i snažnim nogama ima ogromne šape s pet prstiju s oštrim i dugim kandžama, koje prema potrebi uvlači ili izvlači. Rep sibirskog tigra može imati dužinu do 90 cm. Ženka sibirskog tigra manja je od mužjaka, ali ima sva obeležja kao i mužjak.

Osobine ponašanja i životne istorije
Samački život prekida se jedino u doba parenja kada se druže dve životinje suprotnih polova. Svoju teritoriju, koji ljubomorno čuva, obeležava ogrebotinama po stablu i uriniranjem. Tigar nije isključivo noćna životinja, sreće se u bilo koje doba dana, gde vreba plen na rubovima šuma, u gustoj travi ili pored staze kojom prolaze životinje. Omiljena su mu mesta uz reke i pojilišta. Najčešće kreće u lov početkom sumraka ili u rano jutro pre izlaska sunca. Vrlo je brz i nečujno se kreće, može odskočiti vrlo daleko, i vrlo visoko. Loš je penjač. Voli vodu, dobar je plivač.

U prirodi lovi i male i velike životinje, a poslastica su mu divlje svinje. Kad su velike zime i u nedostatku hrane loviće i miševe. Kada lovi, tigar vreba, iznenada se munjevito baca na žrtvu i zabada kandže duboko u leđa žrtvi. Ubijenu životinju odvlači duboko u gustiš, gde jede do sitosti. Zna se i prežderavati, može da pojede i preko 20 kg mesa, nakon čega ceo dan spava, prekidajući san jedino odlaskom na pojilo. On nije izbirljiva životinja, jede sve, od kože sa krznom pa sve do kostiju. Tigrovi su plašljive životinje, kada prvi put sretne čoveka najverojatnije će se uplašiti i pobeći, ali tigrovi koji često u prirodi dolaze u kontakt sa čovekom uvide da je čovek lagan plen.

Ženka sibirskog tigra postaje polno zrela sa 3—4 godine, kao i mužjak. Pari se desetak dana, a nekad i duže. Nakon parenja ženka je gravidna od 105 do 108 dana. Nekoliko dana pre okota priprema jazbinu. Tri dana pre okota sise se napune mlekom i vidno obese. Vreme okota traje i do 9 sati zavisi koliki je broj mladunaca. Tigrica u leglu ima 3—4 mladunca, koji se legu u razmacima od 1 do 2 sata. Kako se mladunci kote, majka ih brižno suši lizanjem i odgriza pupčanu vrpcu, i za kratko vreme mali tigrić nalazi sisu i počinje sisati prvo mleko. Mladunci već sa 2—3 nedelje otvore oči, ali još ne vide, tek sa 4 nedelje potpuno progledaju. Sa 2 meseca starosti počinju jesti meso, a mleko sisaju sve do 7 meseci starosti, nekad i duže. Mladunci je veoma razigrani, u toj svojoj igri uče veštinu lova, koja će im trebati kad odrastu. Uz majku mladunci ostaju oko 2 godine. Nakon tog vremena odvajaju se od majke i počinju samostalan život.