Panosteitis je upalni proces koji se javlja na cevastim kostima psa. Obolenje je tipicno za pse velikih rasa. Upalni proces javlja se obicno na dugim kostima prednjih i zadnjih nogu. Glavni simptom je šepanje. Ponekad bolestan pas šepa na samo jednu, a ponekad i na dve noge istovremeno, a nekada se šepanje seli s noge na nogu. Pri pregledu je izražena bolna reakcija kod palpacije dugih kostiju.
Bolest je prvo opisana 1951. i to kod Nemackih ovcara pa je neki i danas nazivaju panosteitisom nemackih ovcara, ali javlja se i kod drugih rasa pasa. Vrlo je cesta kod nemackih ovcara, dobermana, zlatnih retrivera, nemacke doge. Mužjaci obolevaju cešce nego ženke. Javlja se od 5 do 12 meseci starosti, iako se veoma retko može javiti vec kod šteneta starog samo dva meseca ili kod odraslog psa starog pet godina.
U anamnezi vlasnici navode podatak da je pas iznenada poceo da šepa, a da se nije prethodno nigde udario ili su primetili da je pre nedelju dana šepao na jednu a sada šepa na drugu nogu. Šepanje je ponekad tako izraženo da pas vrlo nevoljno ustaje, a napadi šepanja mogu biti praceni nedostatkom apetita, apatijom pa cak i povišenom telesnom temperaturom.
Najcešce panosteitis zahvata podlaktice tako da se obicno javlja šepanje prednjih nogu. Šepanje ponekad prođe samo bez ikakve terapije u roku nekoliko dana, ali napadi se mogu ponavljati. Ponavljaju se u sve ređim intervalima, a kada pas završi s radom bolest napreduje (18 do 20 meseci starosti). Zato i kažemo da se radi o bolesti kod koje po pravilu dolazi do samoozdravljenja.
Pritisak na dugu kost izaziva bolnu reakciju kod bolesnog psa, pa su nam nekada anamneza i sama palpacija dovoljni za postavljanje radne dijagnoze. Definitivna dijagnoza može se postaviti samo pregledom, međutim pošto se radi o invazivnoj metodi, na to se odlucujemo ako se šepanje ne primiri u roku od sedam dana. Nekada se smatralo da kod ovog obolenja u krvi naraste broj eozinofilnih leukocita, ali novije studije kažu da je krvna slika po pravilu u granicama normale. Tacan mehanizam nastanka kao i uzrok promena na kostima koje dovode do panosteitisa nije poznat. Pretpostavlja se da su kod nekih rasa u pitanju genetski faktori (nemacki ovcari) a nagađa se o više mogućih uzroka (alergijske reakcije, poremecaj vaskularizacije dugih kostiju kod brzog rasta, metabolicki poremecaji). Kada šepanje prode za nekoliko dana terapija nije potrebna. Ukoliko zbog boli pas ne jede i bezvoljan je pristupa se davanju analgetika uz preporuku mirovanja.
Lekovi protiv bolova su mac sa dve oštrice. Naime, bol je uzrok zbog kojeg pas šepa, ali je ona ujedno i svojevrsni alarm organizma da nogu treba štedeti. Ukoliko lekovi ma eliminišete bol, pas ce se oslanjati na bolesnu nogu pa upalni proces može duže potrajati. Dakle, bol je obrambeni mehanizam i ako nije neophodno psu sa panosteitisom ne dajemo terapiju vec strpljivo cekamo da simptomi prođu sami.
Home 
