Po svom poreklu, telesnoj građi i građi sistema za uzimanje i varenje hrane pas je mesojed, koji je u prirodi dolazio do hrane lovom divljih životinja. Meso ulovljene životinje služilo je kao izvor proteina i energije, krv i kosti kao izvor mineralnih materija, jetra i drugi organi kao izvor vitamina. Ali, u nedostatku osnovne hrane, on pojede i pojedino zrelo divlje voće. Tako je pas podmirivao sve svoje potrebe za hranljivim sastojcima.
Odomaćivanje je znatno uticalo na promene načina ishrane pasa. Danas je pas postao svaštojed ali, ipak, ne smemo zaboraviti na poreklo i pravilnu ishranu našeg ljubimca. Otpaci posle ručka sigurno neće zadovoljiti potrebe za hranljivim sastojcima kod našeg psa, a začini koji ne smetaju ljudima, sigurno će izazvati neko od oboljenja kod psa. Od začina koji se koriste u ljudskoj ishrani za pse koristimo samo so. Zato izbegavajte davanje kobasica, pašteta i konzervisanu hranu namenjenu ljudskoj ishrani. Ti artikli sadrže mnogo začina koji poboljšavaju ukus, ali pogubni su za psa. Isto se odnosi na slatkiše, koji sadrže kakao i mentol. Oni se, takođe, ne smeju davati psu.
Voda je neophodna za sve životne funkcije psa. Zato pas uvek mora imati na raspolaganju svežu vodu.
Štenad se obično posle 40 dana odbijaju od sise i idu kod novih vlasnika, a njihov najintenzivniji rast je do 6 meseci starosti. Zato morate posvetiti maksimalnu pažnju ishrani i hraniti štenad 4-6 puta dnevno do 4 meseca, od 4-6 meseci 3-4 puta, a od 6 meseci do godina dana 2 puta dnevno.
U periodu od 40-tog dana života štenad već jedu hranu koju ćemo pripremati kao i odraslom psu, ali, za razliku od odraslih pasa, moraju dobijati mnogo veću količinu proteinskih, mineralnih i vitaminskih nego energetskih materija.
Belančevine treba da čine do 50% pa i više ukupne količine dnevne hrane (meso, mlečni proizvodi, jaja, sojina uljana sačma).
Energetska hrana (masti, kukuruzno brašno, krompir, makaroni, pirinač itd.) čini oko polovinu dnevnog obroka i nju kuvamo, a mesne proizvode po mogućnosti dajemo sirove, ukoliko potiču od zdravih životinja ili ih na kraju kuvanja energetskih hraniva ubacujemo da se kuvaju 10-15 minuta.
Povećane potrebe mladog psa za kalcijumom i fosforom zadovoljavaju se, pored davanja velikih butnih kostiju (svinjske, goveđe) pečenim i sitno mlevenim ili izdrobljenim Ijuskama od jajeta ili određenom količinom kalcijuma iz gotove smese. Obavezno se, uz ove smese, dodaje i D vitamin jer utiče na resorbciju kalcijuma i fosfora.
Pileće cevaste kosti ne smeju se davati jer mogu povrediti usnu duplju i unutrašnje organe psa.
Primer pripreme hrane za mladog psa: Kilogram hraniva (krompir, pirinač, kukuruzno brašno) oko 200 gr masti (industrijski goveđi čvarci) dobro prokuvamo. Pri kraju kuvanja u ovu kašu dodamo 500-800 grama mesnih proizvoda (goveđe meso, ribu očišćenu od kostiju, bubrege, želudac, itd.), obavezno sitno iseckanih da pas ne bi odvajao i jeo samo meso. Kada se hrana ohladi, dodajte nešto od vitaminskih i mineralnih preparata.
Tekst preuzet iz knjige "Nemački ovčar" autora Obrada Đokića
Home 
