Диверзитет васкуларне флоре на српској страни Старе планине (други део је у Бугарској) је најмање 1742 биљних врста и подврста, од којих 160 (9,3 од свих забележених врста и подврста) су локални или регионални ендеми. На Старој планини је до сада забележено 344 врсте маховина (Bryophyta), међу којима је велики број оних које су под разним видовима заштите. Посебно су угрожене врсте које живе на стаблима у распадању и на тресавама. Веома велику опасност по ове врсте представљају и хидрогеографски радови јер се тако значајно мења водни баланс станишта ових врста. Buxbaumia viridis, врста заштићена Бернском конвенцијом и Хабитат директивом у читавој Европи, јер остаје веома мало микро-станишта (трула дебла) на којима ова врста успева. Слична ситуација је и са врстом Dicranum viride која је такође заштићена Бернском конвенцијом заједно са тресавским белим маховинама Sphagnum capillifolium, Sphagnum cuspidatum, Sphagnum palustre, Sphagnum rubellum, Sphagnum squarrosum i Sphagnum subsecundum које су заштићене и Habitat директивом. На старој планини налазе се следеће врсте из Европске црвене књиге бриофита: Brachythecium geheebii, Bryum neodamense, Encalyptra microstoma, Grimmia caespiticia, Lophozia dscendens, Paraleucobryum sauteri i Pseudoleskea saviana. Изградњом ски центра на Јабучком равништу и каптирањем Дојкиног врела, биће уништене две највеће тресаве на Старој планини. Тиме су директно угрожене следеће врсте маховина: Anastrophyllum minutum, Barbilophozia floerkei, Barbilophozia hatcheri, Bazzania trilobata, azzania tricrenata, Lophozia adscendens, Leiocolea badensis, Leiocolea collaris, Leiocolea hetrocolpos i Scapania aequiloba као и маховине Amphidium mougeotii, Anomodon rugelii, Buxbaumia viridis, Cynodontium brutonii, Dichodontium palustre, Dicranum fuscescens, Dicranum viride, Diphyscium foliosum, Encalypta ciliata, Grimmia caespiticia, Physcomitrium piriforme, Pohlia longicolla, Orthotrichum obtusifolium, Paraleucobrium sauteri, Pseudoleskea saviana, Sphagnum capillifolium, Sphagnum cuspidatum, Sphagnum palustre, Sphagnum rubellum, Sphagnum squarrosum, Sphagnum subsecundum, Tetraphis pellucidai и Timmia bavarica. Диверзитет васкуларне флоре на српској страни Старе планине (друга половина је у Бугарској) је најмање 1195 биљних врста, од којих 116 (9,7% од свих забележених врста) су локални или регионални ендеми. Ендеми су најугроженија категорија и као такви најважнији биљни елементи диверзитета. Пример како опасан дивљи туристички развој може бити је скоро истребљење Криластог звончића (Campanula calycialata) који расте једино на Старој планини (врх Бабин Зуб), а део његове осетљиве популације је уништен током прве фазе пројекта. На Старој планини расте 9 врста са светске црвене листе (Cota macrantha, Dianthus banaticus, Scabiosa fumaroides, Pedicualris heterodonta, Tozzia alpina, Acer heldreichii, Delphinium fissum and Viola dacica), 42 врсте са европске црвене листе од којих су 4 критично угрожене (Lycopodium complanatum, Pinus mugo, Rosa balcanica, Androsace elongata), три врсте заштићене Habitat директивом (Gentiana lutea), 45 врста са ЦИТЕС листе (41 врста орхидеја), 179 врста које су по ИУЦН-у регионално угрожене, 14 врста са националне црвене листе, као и 153 врсте заштићене законима и уредбама Републике Србије. Такође, 21 биљна врста је локално критично угрожене (IUCN YUCR): Lathyrus pancici, Alnus viridis, Androsace elongata, Angelica brachyradia, Bupleurum pachnospermum, Campanula thyrsoidea, Clematis alpina, Eranthis hyemalis, Gentiana lutea, Heracleum verticillatum, Pinus mugo, Juniperus sabine, Knautia ambiqua, Lycopodium complanatum, Oenanthe stenoloba, Peucidanum minutifolium, Rosa balcanica, Senecio pancicii, Swertia punctata, Tozzia alpina, Trifolium badium var. pseudobachium. Из Уредбе о природним реткостима (Службени гласник Републике Србије број 50/93) присутно је 40 врста и према томе нелегално је нарушавати и уништавати њихово станиште. Бернска конвеницја такође штити 2 врсте које расту на Старој планини: Campanula abietina и Lilium jankae. Тресетишта су станишта за бројне ендемске биљне врсте. На тресетиштима Старе планине расте у просеку између 50 и 70 ендемских врста. Желимо да назначимо да је Јабучко равниште највеће тресетиште и да је угрожено због нелегалне градње туристичког насеља, бетонских зграда и паркинга, чија се градња на њему планира. Друго највеће планинско тресетиште, Дојкино врело ће се искористити као извор воде и према томе тресетиште ће бити исушено. Најзначајније ендемске врсте на тресетиштима су Senecio pancicii, Ciscium heterotrichum, Cardamine aeris, Barbarea balcana, Geum coccinum, Rumex balcanicus, Silene asterias i Dactylorhiza cordygera. Поред њих, једна од најзначајнијих је мухолoвкa (Drosera rotundifolia) – ретка и веома угрожена биљна врста која је већ нестала са других подручја Србије. Подсећамо Вас да је планинска тресетишта данас представљају један од најређих и најугроженијих светских екосистема. Према IUCN (International Union for Conservation of Nature) категоризацији ово су веома осетљиви екосистеми где су и најмање промене абиотичких и биотичких фактора кобне (нестанак свега једне до две врсте резултира њиховим тоталним нестанком). Поред тога, тресетишта су центри биодиверзитета и за њихову заштиту је одговорна наша земља (Србија) и по одредбама Директиве о стаништима потписане у Рио Де Жанеиру 1992. године. Као тип влажног станишта које не може бити обновљено, Рамсарска конвенција (на осмој конференцији 2003. године) идентификјује тресетишта заједно са шумама мангрове и коралним гребенима као најостељивија и најугроженија станишта на планети услед чега је неопходна хитна и примарна активност за њихову заштиту и конзервацију (Global Review of Wetland Resources and Priorities for Wetland Inventory). Посебну опасност представљају планиране акумулације и постројења за производњу вештачког снега због промена у водном балансу околине акумулација, појачаном ерозијом и другим поремећајима у тлу услед сабијања вештачког снега као и амонијака који се испуста његовом производњом. Поред основних угрожавајућих фактора, претњу представљају и физичке промене терена. Неке друге ендемске врсте, угрожене због изградње паркинг простора и ски стаза су: Jovibarba heuffelii, Minuartia bulgarica, Silene lerchenfoldianae, Campanula trojanensis, Saxifraga paniculata, Symphyandra wanneri, Alyssium wierzbickii i Alium melanantherum… Veoma je važno pomenuti i to da diverzitet šumske vegetacije (Piceetum excelsae serbicum, Fagetum subapinum serbicum и Fagetum submontanum mixtum silicicolum) спречава ерозију на планинским падинама. Изградњом ски стаза започели би се незаустављиви ерозивни процеси, што се већ десило на неким деловима планине где су започете нелегалне активности (Бабин зуб).
Home 
