Stara planina je dom mnogih vrsta. Uništavanjem njihovih staništa značajno se umanjuju šanse za opstanak ovih vrsta od kojih su mnoge ugrožene.
Na Staroj planini živi 116 vrsta leptira, od kojih su 3 zaštićena Bernskom konvencijom (Parnassius mnemosinae, Parnassius apollo, Maculinea arion), 6 je deklarisano kao prirodne retkosti po Uredbi o prirodnim retkostima (Papilio machaon, Parnassius mnemosinae, Parnassius apollo, Zerynthia pollyxena). Prema IUCN kategorizaciji među leptirima koji žive na Staroj planini, postoji šest ugroženih (Erebia alberganus, Erebia orientalis, Apatura iris, Limentis populi, Plebeius pylaon, Papilio machaon), 37 osetljivih i 21 retka vrsta. Od evropskog značaja za zaštitu zabeleženo je 14 vrsta. Vrste E. orientalis, E. alberganus, Proclossiana eunomia i Muschampia cribrellum u Srbiji žive samo na Staroj planini. Visokoplaninska vrsta E. orientalis je glacijalni relikt, E. alberganus je tercijarni relikt dok je vrsta P. eunomia isključivo vezana za tresavska staništa. Sve tri vrste žive na prostoru planiranom za meka ski centar (Babin zub, Midžor, Topli Do, Jabučko ravnište). Posmatrano sa aspekta zaštite, 69 vrsta su interesantne, dok su 64 svrstane u 3 najugroženije kategorije. Najvažniji lokaliteti za leptire na Staroj planini su na Babinom zubu (preciznije, na delu planiranom za parkiralište), Crnom vrhu (lokacija predviđena za turistički centar i mesta za parkiranje), Midžor (ski staze su isprojektovane u blizini) i Topli do (planirano za vodnu akumulaciju radi proizvodnje električne energije).Razmatrajući faunu riba na planini (26 vrsta), najvažnija vrsta je pastrmka (Salmo trutta) koja ime drugačiju mDNK strukturu od ostalih populacija u Srbiji, i sličnija je populacijama pastrmke sa Kavkaza. Osim toga u hladnijim planinskim rekama živi vrsta Zlatni čikov (Sabanajewia aurata) koja je pod zaštitom Uredbe o prirodnim retkostima. Takođe, Bernska konvencija štiti 6 planinskih vrsta koje se mogu naći na Staroj planini (Alburnoides bipunctatus, Barbus peleponensis, Cobitis teania, Cobitis elongata, Sabanajewia aurata, Gobio kessleri). Kaptiranje planinskih izvora za vodosnabdevanje ogromnog broja planiranih objekata će izazvati nesagledive posledice po vodni balans regiona, pa će stoga efekat na vodene životinje biti katastrofalan. Brojni tokovi i manje reke su u opasnosti zbog zagađenja vode kanalizacijom. Na Staroj planini živi 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, od kojih je 10 pod zaštitom Bernske konvencije (Bombina variegata, Pseudepidale (Bufo) viridis, Natrix tessellata, Vipera ammodytes, Coronella austriaca, Zamenis longissimus, Podarcis muralis, Lacerta viridis, Lacerta agilis and Ablepharus kitaibelii), dok je 8 pod zastitom Uredbe o prirodnim retkostima (Salamandra salamandra, Bombina variegata, Bufo bufo, Pseudepidale (Bufo) viridis, Zootoca vivipara, Ablepharus kitaibelii, Zamenis longissimus and Coronella austriaca). Trenutno su poznata samo 3 lokaliteta u Srbiji gde se mogu naći populacije živorodnog guštera (Z. vivipara). Samo jedna populacija do sada nije bila ugrožena ljudskim aktivnostima i ona se nalazi na Staroj planini, u blizini lokaliteta Babin zub, koji je planiran kao početna tacka za nekoliko ski staza i takođe predviđen za parkiralište. Gotovo je izvesno da će ta populacija biti izgubljena ukoliko se radovi tamo nastave. Do današnjih dana 206 vrsta ptica je zabeleženo na Staroj planini. Od tog broja 104 vrste su zaštićene Bernskom konvencijom, ali neke od njih nisu viđene na Staroj planini godinama unazad, kao posledica aktivnosti čoveka (Gypaetus barbatus, Tetrax tetrax, Aegipius monachus, Gyps fulvus, Falco naumanni i Neophron percnopterus). Na primer, samo nakon probijanja puta do Babinog zuba za terenska vozila 80-ih, 3 vrste koje su se tu gnezdile su nestale u nekoliko narednih meseci (Pyrrhocorax graculus, Falco peregrinus i Aquila chrysaetos). Ukoliko je jedna takva prosta operacija prouzrokovala nestanak 3 vrste koje su se tu gnezdile, možemo samo zamisliti kakav će efekat imati izgradnja mega ski-rezorta. Lokaliteti predviđeni za degradiranje u ski-centre i ski staze su od izuzetne važnosti za retku i ugroženu faunu ptica Stare planine. U narednim redovima ćemo predstaviti lokalitete predviđenje za razvoj mega ski rezorta, koji će ugroziti vrste koje se tamo gnezde ili su se u skorije vreme gnezdile. Sve prisutne vrste su i zaštićene Bernskom konvencijom kao i Uredbom o prirodnim retkostima: - Planinski nagib Golema reka - Tetrao urogallus, Prunella collaris, Nucifraga caryocatactes, Circaeetus gallicus, Pernis apivorus, Parus cristatus- Toplodolska reka - Ciconia nigra, Pernis apivorus, Falco peregrinus, Buteo rufinus, Aquila chrysaetos, Monticola saxatilis, Emberiza cia- Bratkova strana - Tetrao urogallus, Eremophila alpestris balcanica, Circaetus gallicus, Falco cherrug, Monticola saxatilis
- Vrhovi Midžor i Tupanar - Falco cherrug, Eudromias morinellus, Monticola saxatilis, Anthus campestris, Eremophila alpestris balcanica
- Vrh Babin zub - Falco peregrinus, Pyrrhocorax graculus, Prunella collaris, Hirundo rupestris, Alectoris graeca, Monticola saxatilis- Tresava Jabučko ravnište - Scolopax rusticola, Phoenicurus phoenicurus, Saxicola rubetra, Caprimuglus europaeus, Strix aluco, Perdix perdix, Dryocopus martiusOd velike je važnosti za ove vrste da njihovo stanište ostane sačuvano. To je od posebne važnosti za vrste E. morinellus (jedino njeno stanište na Balkanskom poluostrvu), E. alpestris balcanica (nalazi se na svega par lokaliteta u Srbiji) F. cherrug, T. urogallus (jedini lokalitet u istočnoj Srbiji), S. rusticola (najvažniji lokalitet u Srbiji), P. collaris (Balkanska podvrsta subalpina, koja ima jos samo 5 staništa u Srbiji). Prisutno je 60 vrsta sisara na Staroj planini, među kojima su neke veoma retke. Među njima je i snežna voluharica (Chionomys nivalis), veoma redak “živi fosil” tercijarnog porekla, koji živi samo na najvišim delovima planine i direktno je ugrožena ski stazama. Zajedno sa snežnom voluharicom, pod Uredbom o prirodnim retkostima je zaštićeno jos 19 vrsta sisara kao i njihova stanista. U neposrednoj opasnosti od uništenja su staništa risa (Lynx lynx), slepog kučeta (Spalax leucodon), tekunice (Spermophilus citellus), šarenog tvora, (Vormela peregusna), vodene rovčice (Neomys fodiens), juzne vodene rovčice (Neomys anomalus). Takođe Bernskom konvencijom , Dodatak II zasticemo je 5 vrsta : tekunica (S. citellus), mrki medved (Ursus arctos), vuk (Canis lupus), divlja mačka (Felis silvestris), šareni tvor (Vormela peregusna) kao i vidra (Lutra lutra), dok Dodatak III štiti dodatnih 12 vrsta. Vrstama iz Dodatka II su staništa veoma ugrožena potencijalnim objektima zimskog turizma.Vuk i divlja mačka su u Srbiji izuzeti sa Bernske konvencije i ne podležu zaštiti. Među ovim navedenim vrstama prisutno je mnogo tercijarnih i glacijalnih vrsta, balkanskih endema, prirodnih retkosti Srbije, kritično ugroženih vrsta od globalne važnosti za očuvanje svetskog i evropskog biodiverziteta. Osim lokaliteta značajnih za živu floru i faunu, prisutan je i jedan veoma važan lokalitet sa nalazištem tragova dinosaurusa iz nizeg trijaskog perioda, od brojnih, uglavnom nepoznatih vrsta. Kako je ovo jedan od lokaliteta sa najstarijim tragovima dinosaurusa, neophodno je intenzivnije istraživanje za otkrivanje pravog identiteta ovih prastarih bića koja su verovatno nepoznata za nauku. Ukoliko se ovaj projekat nastavi, ovaj lokalitet će takođe biti oštecen, a možda i uništen.
Home 
