Urgentna stanja zahtevaju da se životinji što pre ukaže pomoć.Pomoć mora biti stručna i efikasna,zato je najbolje odmah životinju odvesti veterinaru.Ipak,nekada niste u mogućnosti da tako brzo odreagujete,zato je dobro poznavati pojedine mere i postupke koje sami možete sprovesti i na taj način pomognete životinji dok ne stigne do veterinara.U svakom slučaju ,ako ste u mogućnosti,nazovite vašeg veterinara i sledite njegova uputstva,kako bi se otklonile moguće posledice koje nastaju zbog odlaganja intervencije.
UJEDNE RANE
Životinja koja je napadnuta i zadobila ujedene rane,najčešće je pod stresom,pa može da ispolji agresivnost pri manipulaciji zbog straha ili bolnosti povredjene regije.Zato životinji pridjite oprezno.Ranu očistite od prljavštine i pokidanog tkiva,isperite velikom količinom fiziloškog rastvora.Zaštititi je sterilnom gazom i previti da bi se sprečila naknadna infekcija.
Ujedne rane su kontaminirane raznim bakterijama,poreklom iz pljuvačke i sa zuba,praćene su bakterijskim infekcijama,zato je neophodna antibiotska terapija.
Preporučuje se aplikacija antitetanusnog seruma,naročito ako je došlo do zatvaranja rane.
-Kao i sve druge rane i ujedne mogu biti praćene krvarenjima.U tom slučaju potrebno je izvršiti pritisak iznad rane.Najbolje je da taj pritisak bude prstima. Izbegavati duže držanje jakih poveski jer mogu da dovedu do poremećaja u cirkulaciji datog područja.Kompresiju vršiti desetak minuta bez prekidanja,da bi se nesmetano stvorio postojan koagulum.
RESPIRATORNE SMETNJE
Mogu se karakterisati otežanim disanjem-gušenjem ili potpunim prestankom disanja.
Gušenje,pored otežanog disanja karakterišu plav jezik i usne,životinja pokušava šapama da skine nešto sa njuške.Proverite usnu duplju da li ima neko vidljivo strano telo.Očistite nosne otvore štapićem za uši,ali ga nemojte duboko gurati.Strano telo koje uzrokuje gušenje može biti locirano u respiratornim ili početnim partijama digestivnog trakta.
Ukoliko vam se čini da je strano telo prisutno,a ne možete ga izvući,stavite ruke sa obe strane grudnog koša zivotinje i snažno i brzo pritisnite.Ponovite ovaj postupak dok životinja ne izbaci strano telo ili je odmah odvedite veterinaru.
-Ako životinja uopste ne diše,postavite je da leži na čvrstu podlogu na njenu desnu stranu.Proveriti da li srce radi.Ako srce radi,potrebno je dati joj samo veštačko disanje.Zatvorite joj usta,udahnite joj vazduh u nosne otvore i kada se grudi prošire otvorite joj usta.Ovo ponoviti 12-15 puta u minuti.
-Ako nema ni pulsa,istovremeno se mora početi i sa masažom srca.Srce je smešteno u grudnoj duplji,sa leve strane,iza lakatnog zgloba prednje leve noge.Ruku postaviti iznad srca i lagano pritiskati,kod mačaka i malih rasa pasa masaža se vrši kompresijom grudi sa dva ili četiri prsta.Ponavljati masažu 80-120 puta/min kod velikih i 100-150 puta/min kod malih životinja.
DIGESTIVNE SMETNJE
Proliv i povraćanje su simptomi koji su česti kod velikog broja virusnih,bakterijskih bolesti,trovanja a mogu da se jave i kod akutnih i hroničnih poremećaja u varenju.
-Duže trajanje ovih simptoma može da dovede do dehidracije organizma,pa čak i da ugrozi život životinje.
-Kod povraćanja treba uskratiti hranu 12-24h,a po prestanku povraćanja polako davati manje količine.Najbolje je tada sprovesti dijetalnu ishranu,koja preterano ne opterećuje stomak-kuvan pirinac i pirinčana voda,kuvana piletina…
-Vodu davati oprezno u manjim kolicinama.Ako životinja povraća i nakon uzimanja vode prestati sa davanjem.
-Kućna terapija je bez uspeha,jer preparati koji se daju na usta najčešće provociraju povraćanje zbog iziritirane sluzokože želudca.
-Savetuje se poseta veterinaru koji će utvrditi uzrok, primeniti injekcionu terapiju,odrediti dalji režim ishrane,dok se povraćanje ne smiri,a kasnije lečenje može da se nastavi u kućnim uslovima.
-Kod pojave proliva životinji treba uskratiti hranu 12-24h.Vodu treba davati jer životinja gubi velike količine tecnosti.Uzrok pojave proliva odredjuje dalju terapiju.
-Digestivni problemi se mogu javiti kod trovanja,a tada su prisutne konvulzije,salivacija,depresija,slabost,povišena temperatura…Najbolje bi bilo ispratiti šta je životinja pojela,obavestiti veterinara o svakom primećenom simptomu.Otrovi se razlikuju po svom dejstvu i svaki ima specifičan antidot koji umanjuje njegovo dejstvo.Neki otrovi veoma brzo deluju,tako da životinja može da ugine za 30-45min od pojave simptoma.Najbolje je ne pokušavati kućno lečenje već je odmah odvesti veterinaru.
OPEKOTINE
Mogu nastati dejstvom visokih temperatura,hemijskih materija,električne struje.
Simptomi su vidljivi na kozi i dlaci.Primećuje se crvenilo kože i otok zahvaćenog područja,dlaka je opala,a dlaka oko promenjenog mesta je lošijeg kvaliteta.Promene koje nastaju su različite a u vezi su sa dužinom delovanja uzroka.
-Potrebno je što pre početi sa ispiranjem opekotine,velikom količinom hladne vode.Mogu se staviti hladne obloge,ali led ne stavljati direktno na kožu,već ga umotati u neku meku tkaninu.Obloge držati 15-20min.
-Ako se na životinji nalazi velika količina suve,hemijske materije,treba je prvo dobro isčetkati.Voda ponekad može da aktivira neke hemijske materije i tako napravi još veću štetu.
-Životinju nakon ukazane prve pomoći treba odvesti veterinaru,jer u zavisnosti od veličine područja zahvaćenog promenama,zavisi terapija,a moguće su i naknadne komplikacije i infekcije.
-Visoka spoljašnja temperatura,pored opekotina,može dovesti do toplotnog udara kada sunčevi zraci deluju direktno na glavu životinje u dužem vremenskom periodu.
Tada se javljaju:ubrzano ili otežano disanje,povraćanje,visoka telesna temperatura,malaksalost…Treba početi sa hladjenjem životinje,tuširanjem hladnom vodom u kadi ili brisanjem peškirima nakvašenim hladnom vodom.Hladjenje treba prekinuti kada rektalna temperatura dostigne 37 stepen.
ŠOK
Može nastati kao rezultat ozbiljnih povreda i straha.To je stanje životinje koje karakteriše ubrzano disanje,proširene zenice,snižena telesna temperatura,hladni ekstremiteti,tahikardija.
Ovakve životinje moraju primiti ‘agresivnu’ terapiju i moraju se pratiti sledeci parametri;boja mukoze,srčana frekfencija,puls,disanje,svest životinje,mokrenje i rektalna temperatura u toku 24 sata,do stabilizacije funkcionisanja organizma.
Potrebno je obezbediti im mirnu,tihu i zamracenu prostoriju.Zbog niske telesne temperature,treba ih utopliti.Uskratiti im hranu i vodu.
PRELOM
Prelom može biti otvoren i zatvoren.Kod otvorenog prelom kost je vidljiva i lako ćete ustanoviti razlog zbog kog se životinja ne oslanja na nogu ili cvili.Tada su često prisutna jača krvarenja.Mesto zatvorenog preloma je pokriveno kožom, otečeno, temperirano i bolno.Sa životinjom za koju sumnjate da ima prelom treba postupati pažljivo,što manje pomerati sumnjivu nogu iz polozaja u kom se nalazi.Izbegavajte davanje analgetika bez prethodne konsultacije veterinara.Obavezna je poseta veterinaru,a tačna dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskog snimka.
EPILEPTIČNI NAPAD
Treba znati da se epi- napadi javljaju često kod pasa i retko kod mačaka.
Kod velikog broja rasa pasa postoji predispozicija za pojavu ovih napada.U te rase spadaju:bigl,ovcarske rase(Nemcki ovcar,Belgijski ovcar),boxer,koker spanijel,zlatni i labrador retriver,pudle(svih veličina),irski seter .
Ustanovljeno je da se češće javljaju kod mužjaka nego kod ženki. Starost životinje kada se uoči prvi napad kreće se od 6 meseci do 5 godina.
Napad karakteriše:salivacija-pojačano baljenje,izrazito mišićno grčevito trzanje,gubitak svesti,nekontrolisano mokrenje i defekacija.Potrebno je da osigurate da se životinja u toku napada ne povredi.Meriti vreme dužine trajanja napada,da li je bio jedan ili više uzastopnih.Kada napad prodje,životinju držite u mirnoj prostoriji.
Obavezno se obratite veterinaru,koji će odrediti terapiju i dati vam uputstva kako da se ponašate tokom sledećeg napada.
Home 
